SAJSI MC: Uspeh dođe, prođe, ali bitno je da se na tom putu malo zabavimo!

Postoje umetnici koji prate trendove. Postoje oni koji ih stvaraju. A onda postoji Sajsi MC: autentična pojava koja već godinama pomera granice domaće muzičke scene, razbija predrasude i bez kompromisa govori ono što mnogi ne smeju ni da pomisle. Sa prepoznatljivom estetikom, britkim umom i harizmom koja se ne može kopirati, Sajsi MC izgradila je karijeru koja odavno prevazilazi okvire rep muzike. Svaki njen projekat izaziva reakcije, pokreće razgovore i potvrđuje da je jedna od najuticajnijih umetnica regiona.

1. Ćao Ivana. Iako si se muzikom bavila i pre te numere, milenijalci (mada sada i mnogo mlađe generacije) i dalje pamte prve taktove pesme “Mama”. Kako se ti osećaš danas kada čuješ tu pesmu?

Pa moram da kažem da ja od pesme “Mama” nisam očekivala da će ljudi toliko da je zavole da postne hit, da uđe među ljude, da će toliko da je citiraju i bukvalno, ljudi dan danas kad me sretnu – citiraju to. Ona je jako bitna za moju karijeru zato što sam ja od tada postala prvi put vidljiva masi, do tada me je slušao manji broj ljudi, a nekako, ovo se raširilo toliko da su ljudi i na pijaci znali tu pesmu. Meni je ona bitna za karijeru jer mi je obeležila veliki deo karijere, što mislim na kraju da kada sam snimala De Lux, Mater… ja sam morala i nju da stavim i da je prepevam ponovo sa novim refrenom, čisto da dam ljudima svoju verziju pesme i da ih podsetim ponovo na nju, tako da slušajte pesmu Tifani!

2. U vreme kada si se ti “probijala” na rep scenu, kod nas ni sama ta scena nije bila “mejnstrim”, pogotovo među reperkama. Može li se reći da je put bio trnovit?

U suštini ja sam zaista želela da se bavim ovim tako da meni bilo koja prepreka nije predstavljala toliku težinu kao što bi predstavljala nekom ko je samo želeo amaterski da se bavi time i stvarno znam puno ljudi koji su talentovani i koji su odustajali već na početku kada su jednostavno shvatili da ne žele da se nose sa javnošću… ne žele da budu kritikovani, nisu hteli to da trpe. Jednostavno, ovo je specifičan i težak posao za nekog ko želi da se bavi time, a da dobije sve “na brzinu” što je u suštini nemoguće, ovim moraš da se baviš zato što voliš, zato što drugačije ne bi mogao da istrpiš neke stvari. Nekome sa strane to možda izgleda trnovito, ali ja sam stvarno želela da budem deo muzičke scene, ne samo rep scene, želela sam da radim svata i da to bude drugačije, specifično i samo moje, tako da meni sve što se događalo loše, ja sam bila spremna da trpim zarad svojih pesama.

3. Da li možeš da kažeš da je tvoj put, koji je bio podosta kontroverzan, zapravo i bio jedini put do uspeha. Takoreći, nisi išla linijom lakšeg otpora.

Ja sam imala neku teoriju da se nakon pet godina bavljenja muzikom da je meni nezamislivo da ja imam neki unapred isplaniran put, pa sada ću da uradim ovo da bi se desilo ono; strateški prvih petnaestak godina ništa nisam radila. Meni je bilo nezamislivo da ja znam šta će da donese uspeh ili koja će pesma da postane hit tako da meni to nije bilo ni na pameti, bila sam iz fazona “e, sad se samo radi i šta uspe”, naravno da meni bude krivo ako neka pesma ne prođe, ako ja smatram da je to neka baš pametna ideja ili jako dobar tekst, a da se jednostavno nije desilo da prođe ili je ljudi nisu ukačili, ali sam samo gurala “idemo sledeće, idemo sledeće” onda će sledeća da postane… jer ne znam, ti kada napraviš hit, tebi je onda olakšano sve: svaki sledeći korak. To znači da si tu, u žiži si, radiš, otvaraju ti se razna vrata. Eto, ja jednostavno nisam umela da se strateški ponašam tako da sad uradimo ovo, ovo i ovo i onda smo uspeli, samo sam bila iz fazona “radi se” šta se može u tom trenutku i to je radilo jedno vreme posao, sada već radimo malo strateški u smislu: ne izbacujemo album ad hoc, nego sednemo, porazmislimo kada će da izađe, za koga će da izađe i kako ćemo ga plasirati . To je to što sam uspela da prihvatim u svojoj karijeri: da postoji neko malo planiranje i da ne može sve da bude kao što je bilo prvih dvadeset godina “ma, padne mi na pamet to jutro – izbacujem tu pesmu na youtube” i štagod. Sad već mora da se malo planira. Uspeh dođe, prođe, ali bitno je da se na tom putu malo zabavimo!

4. Od svih kolaboracija koje si imala tokom dugogodišnje karijere, da li ti je neka ostala posebno upečatljiva i da li postoji neka koju bi volela da izbrišeš (ne moraš da kažeš koja) iz svoje diskografije?

Meni je definitivno omiljena kolaboracija sa Krankšvesterima, sa njima bih mogla da radim svaki dan, do sada imamo nekih pet pesama i sa njima je prirodno i lako da se sarađuje kao da smo u grupi. Takođe, saradnja sa Severinom je bila super, jako je bilo zabavno gledati reakcije ljudi kada se pesma “Silikoni” pojavila, to je bilo onako… jako, jako zabavno.

5. Da li je teško biti kraljica rep muzike, mama, supruga, a od nedavno i pesnikinja? Kako je došlo do saradnje sa izdavačkom kućom Laguna i do knjige koja je jako brzo osvojila čitaoce?

Da, od nedavno i pesnikinja. Meni je stvarno to bila neka potajna želja svih ovih godina da sednem i sredim sve te pesme, ali nikada nije bio pravi trenutak da se sve to započne, jer ja jako teško započinjem stvari. Sve je bilo “sutra ću, sutra ću” i to je toliko stajalo kao neki zadatak koji moram da obavim da se samo tako setim u toku dana da treba da otvorim neke stare sveske i treba da prekucavam i da selektujem i iščitavam i kao “sutra ću” i to se nikad nikad nije desilo dok nisam dobila bebu i dok moj život nije dobio neki raspored i red… Život pre nje mi je bio: izađem i nema me dvanaest sati, a sada moram da se držim nekog reda i poretka tako da sam se ja ukačila na njene rasporede i dok su svi spavali, noći, konačno sam u životu imala neku rutinu gde sam mogla da se izorganizujem i sve te pesme sredila i prva mi je bila zamisao da ću raditi sa nekom malom izdavačkom kućom zato što sam mislila da će mi se oni možda posvetiti, međutim, život me demantovao i ja sam se igrom slučaja našla u Laguni koja je velika kuća, ali koja je radila sa mnom i moja urednica Nevena Milojević koja je sa mnom sedela i radila baš onako urednički posao koji je jako težak; nas dve smo par meseci “iščešljavale” te pesme, tako da je Laguna za mene totalno nešto neočekivano, ali je odličan izbor za izdavača zato što se oni bave svojim autorkama.

6. Kad smo kod kraljice rep muzike, možeš li nam reći da li si svesna uopšte koliku jačinu ima tvoja reč danas u urbanoj “andergraund”, ali i “mejnsktrim” kulturi? Želim da ti čestitam na neodustajanju jer i kada je bilo najteže, ti si objavljivala najiskrenije tekstove (pesama).

Ovo pitanje je baš pohvala, hvala ti. Ne znam šta da kažem, meni je to neodustajanje bilo pokretač i snaga da idem dalje, meni je to bilo da nema teorije da koliko god… ja sam imala periode u godini kada je znalo i da se ništa ne desi i da bude teško i da nemam nijedan nastup i da izdanja nisu prošla, tako da meni je to bilo “nema teorije da odustanem”, ima da guram dalje. Ne znam šta bih još mogla da kažem na to osim da je to neodustajanje ono što je meni pomoglo meni u stvari da ostvarim sve ovo što sam ostvarila do sada. To je velika lekcija za mlade da se strpe kad su ti teški periodi zato što će proći i biće bolje.

7. Postoji li neka stvar (osim sveta koji nas okružuje) koja te dodatno inspiriše za pisanje tekstova. Sećam se da si u jednom intervjuu rekla da je refren za kolaboraciju sa Filarijem “Kamagra” nastao tako što si (bukvalno) videla oglas za istoimeni proizvod na banderi. Znači li to da su tekstovi, zapravo, svuda oko nas, ako imaš dovoljno mašte?

Da, da, to sa Filarijem je jako bilo zanimljivo jer dok smo radili na toj pesmi, dok sam ja imala samo strofe, meni je onako bilo… šetala sam se i stvarno već godinama stoje reklame na banderama za kamagru i nekako mi je kama-kamagra; bilo mi je zanimljivo ritmički i da unesem u pesmu nešto što zaista viđam dok se šetam. Mislim da može da se nađe inspiracija svuda ako si dovoljno otvoren za takve stvari, bukvalno može da se nađe inspiracija u prirodi, u drveću, svuda može da se nađe, samo ti moraš da nađeš ugao iz koga ćeš da gledaš ali to je nešto što ti ne dolazi baš tako lako, to je nešto što se vežba; inspiracija meni na početku je bila vau, pišem svaki dan, uvek imam isnpiracije… nakon toliko godina, naravno, istrošiš se i onda naučiš da vežbaš inspiraciju da bi mogao da pišeš, da se ubaciš u to stanje, tako da ja kada sam sama ili kada šetam ili radim nešto napolju, ja uvek gledam i zidove kuće i grafite čitam, poruke… meni je sve to zanimljivo. To je zato što mi je potrebno stalno i onda stalno držim oči otvorene i stalno posmatram situacije i ljude. Tako sam pesmu sa devojkom u šoping-molu napisala tako što sam videla neki par izdaleka i onda sam im izmislila priču koja verovatno i nije njihova priča, nego sam izmislila da oni imaju takav odnos i napisala pesmu o tome, zato što je pisanje o mom životu posle nekog vremena postalo strašno dosadno, zato što ne mogu da stignem da vodim uzbudljiv život stalno. Tako da neko ko se bavi pisanjem, bilo da su pesme ili kratke priče, mora da krene da izmišlja.

8. Skačemo s teme na temu, zanima nam kakvo je tvoje iskustvo kao književnice i da li je bina u klubu ili sa festivala dosta drugačije od bine na kojoj sediš i govoriš o svom književnom delu?

Ja, kada sam bila u srednjoj školi, poželela sam da budem neko ko će da piše pesme, ko će imati zbirku, pokušala sam da nekih ranih 2000-tih objavim zbirku, nisam se snašla sa tim, što mislim da je fantastično zato što mislim da te pesme nisu bile dovoljno dobre. U tom procrsu sam shvatila da želim da moje stvaralaštvo želim da bude mnogo više “mejnstrim” od te zbirke pesama i ušla sam u rep zato što je o bilo nešto što će moje pesme da prenese mnogo brže do ljudi, tako da sam se ja totalno okrenula tom muzičkom životu i muzičkom putu i onda došla do tog trenutka kada može da se napravi jedna lepa zbirka pesama i onda je i drugačije kada sam ja već prošla ceo taj muzički život koji podrazumeva “biti na javnoj sceni” i imam to iskustvo i onda mi nije teško da budem u javnosti sa svojim pesmama jer sam već malo istrenirana jer su ove moje pesme malo drugačije… malo više “ja”, nema toliko izmišljenih likova osim u pesmi “Muškarac koji je pravio ženu mudom”, ali to je sublimacija iskustava mnogih žena oko mene koje sam ja napravila u pesmu. Meni se dopadaju obe uloge i mislim da sam sada kompletno ja: kada imam zbirku i kada sam neko ko je objavio album, sada se osećam kompletnom

9. Za kraj… najava za nov album, hoćeš li nam reći nešto više o tome? Kada bi taj album opisivala jedna reč, koja bi to reč bila? Kojom rečju bi opisala celu svoju dosadašnju karijeru?

Mislim da je album koji sledi… stvarno sam ponosna na njega. Kao što sam bila ponosna na “Mater” mislim da je ovaj albu verodostojan nastavak i jedva čekam da ga čujete. Kako bih ga opisala jednom rečju… pa hajde neka bude “emoivan”, svoju celu karijeru bih volela da nazovem, ako može dve reči: “glamur” i “misterija”, to je inače neka naša interna priča kada je dosadno u životu, onda ja kažem: “treba mi glamur i misterija da obogati ovu noć.

10. Bićemo malo kliše, pa da zaokružimo sa deset pitanja: mi smo nov magazin- imaš li neki savet, mudrost, bilo šta što bi poručila čitaocima magazina Velvet?

Savet ili mudrost redakciji Velveta: pišite o stvarima koje vas istinski zanimaju jer onda ćete istinski i publiku da zaineresujete za teme koje obrađujete i ne odustajte!

Razgovor vodio: Uroš Timić

Foto: Nenad Srdanović