Sashka Yanx: Grlite se, ljubite, komunicirajte, to su besplatni punjači baterija.

Na domaćoj muzičkoj sceni malo je izvođača koji se ne plaše da budu autentični. Sashka Yanx već godinama gradi prepoznatljiv umetnički izraz, spajajući snažan vokal, emociju i hrabrost da pomera sopstvene granice. Njena muzika ne prati trendove, ona ih oblikuje kroz lični pečat i iskren odnos prema publici. U razgovoru za Velvet, otkriva kako danas doživljava svoju karijeru, gde pronalazi inspiraciju, koliko su je životna iskustva promenila i šta publika može da očekuje od nje u periodu koji dolazi.

1. Saška, dobro poznato i drago lice i nama lično, a i našoj muzičkoj sceni. Za početak… kako preživljavaš ove vrućine?

Nekako kako se mora, kao i svi; nisam fan leta, odnosno jesam ok sa njim sve dok ne pređe u neke nenormalne vrućine koje se posebno u gradovima izuzetno teško podnose gde ima malo zelenila a previše betona, i to vidim da važi za sve generacije. Kada je umereno je ok. Ljudi bi trebalo da se još više probude i pobune na teme koje su od životnog značaja, posebno u očuvanju planete, prirode, ljudskosti i zdravog razuma. Jednu planetu imamo, i šta joj sve ne radimo, dobro da nam je i dobro. Dakle, za početak, odmah oštro, haha… Jer, kao da živimo u nekom hologramu, bablu i zabludi da je sve super. I, ima mnogo svesnih ljudi, no nažalost posle kratkog vremena ljudi zaboravljaju i odustaju, sebično, bez razmišljanja kako će buduće generacije sa onim šta im se ostavi na hendlanje, a to je i priličan nered od mnogo čega. Dobro je što su nove generacije, a to vidimo i po našim fenomenalnim studentima, sve svesnije, budnije, hrabrije, rešene da menjaju matrice koje su im servirane, raspetljavaju čvorišta, osvetljavaju zatamničeno, prilagode se novom znanju, vremenu, sticajima okolnosti. To daje nadu! I uz nadu da dodam – drago mi je da se rodio “Velvet”, čestitam i neka je sa srećom, nadam se da će magazin živeti dugo ali i da će sadržaji biti i ostati zdravi. 🫂

2. Hajde da krenemo od poslednjeg projekta… sjajna pesma “Od Dunava do Rzava”, kako je nastala? Pretpostavljamo da nam nećeš otkriti kome je posvećena?

Hvala najlepše. Ne pamtim ovoliki talas sjajnih reakcija sa retko kojoj lošom. Uvek ima ljudi kojima se nešto ne svidi jer ukusi jesu legitimna stvar, ali za “Od Dunava do Rzava” bukvalno svakog dana dobijam sjajne komentare i snimke od ljudi. Fenomenalna braća Ljuba i Mlađa Stojanović iz “Studija 69” i ja smo se potrudili da ima i opšte pop mesto žanrovski, da bude “jednostavnije, a dovoljno veliko”; nadam se da smo uspeli da zadržimo suštinu i emociju koju pesma nosi, verovatno to ljudi prepoznaju, tu nema vrdanja, ili je iskreno ili ne plus js Ljuba vrhunski odsvirao gitare. Iako smo svi svesni trenutnog stanja u zemlji, izgleda da slobodni ljudi i artisti ipak mogu da dopru do publike; “kada nešto vredno je, struja taj tok sačeka” iliti ako je dobro i ako je kako narod kaže ‘suđeno’, ono kad tad u bilo kojim okolnostima samo nađe svoj put. Hvala svima koji slušaju, podržavaju, dele! Što se posvete tiče, pesme “Spavaj” i “Da li čuješ moj glas” su jedine zvanično posvećene, mojim roditeljima. Onda, pesma “Brother” je poklon mom rođenom bratu za njegov 30.rođendan, Bože zdravlja može ih biti još – možda nekim prijateljima, to sve ima logike, ko zna. A sve ostalo je inspiracija iz raznih životnih perioda, izvora, situacija, što mojih što tuđih, bilo da pišem za sebe ili za druge. Nisam neka klasika po mnogo čemu, tako ni za ‘udaje’ i srodne partnerske teme nisam difolt, ali recimo da kada pored mene bude ta neka osoba koja se može nazvati svojim čovekom, partnerom, suprugom, to onda po mom mišljenju zavređuje posvetu. Svakako hvala svim inspiracijama ikada, uvek se zahvalim svima i svemu od kako pišem jer smatram da mi je Bog dao talenat, plus su na to došli znanje i iskustvo da ja to ‘pohvatam i zapišem’, i onda kao takvo ide ljudima na slušanje, doživljaj, korišćenje, ima pravu svrhu i dalji život. Muzika je toliko za*ebano retko lepa stvar posebne dimenzije da treba da teče prema svima i kroz sve, i u kreiranju i u slušanju.

3. Odličan plasman na ovogodišnjoj Pesmi za Evroviziju sa veoma nesvakidašnjim nastupom… Možeš li nam reći nešto više o samoj pesmi, ali i BTS idejom za nastup?

Hvala! Zapravo, to je bio lični test i da li će pesma proći konkurs, te ako prođe testiram sebe i vraćam se na scenu. Prava verzija “Srušio si sve” se zove “Sjebao si sve” i traje duže, ima još strofa i ceo ‘C’ deo. Volela bih da i original ugleda svetlost dana jer ima težinu druge vrste; stoji od 2020., i meni je bilo bitno da se taj jedan (moj) healing zaokruži izlaskom te pesme pa makar i cenzurisano u kraćoj verziji jer se godinama pomeralo. Iza nastupa stojimo Kosta Mushu i ja, ali najpre on koji je sve uobličio, režirao i spakovao u nesvakidašnji nastup za ESC i PZE prilike jer smo celu stvar ‘svukli’ natrag na organska, da ne kažem fabrička podešavanja, kao da je proba nastupa. Kosta ima već dosta iskustva u tome, radio je i sa Konstraktom, delio i binu na Evroviziji sa njom i izizetno mi je značilo što potpisuje ovaj nastup, a to što je predivno ljudsko biće, mnogo sam mu zahvalna! Zahvalna sam svima, mnogim sjajnim ljudima koji stoje iza scene, pre svega mojim glumcima na bini – Ogiju, Oliveri, Pekiju, Vladi, Luki, bjuti timu, mnogima zaista. A i ekipi RTS-a i Milici rediteljki jer nije bilo lako uraditi takav “one shot” format za takav prenos. Naravno uvek hvala Aci Sofronijeviću, Leki i Relji na fantastičnoj muzičkoj produkciji i izdavačkoj kući “AS Studioton” koja već dve godine stoji uz mene. Posebno su Sofra i njegov label zaslužni za “Kolo” 2024. na PZE, da to izgleda i zvuči vrhunski, hvala im na tome.

4. Kad smo kod BTS, neposredno pre toga izašle su tvoje tri nove pesme (što znači da ovog leta možemo da uživamo poprilično u Yanx muzici), “Jeziva”, “Grli me” i “Ne plaši se mene”. Pre toga si imala dosta projekata sa drugim autorima, ali od svojih pesama “Kolo” i “Bejbi, bejbi”. Tvoj stil je vrlo autentičan i mnogi kažu da si najjači vokal na našim prostorima. Reci nam nešto o pesmama, ali i o tome kako ti prija epitet najboljeg vokala?

Uf… Opet, hvala, prija donekle ali ne slažem se sa tim jer imamo mnogo sjajnih a različitih vokala; tehnički a i po mnogo čemu se u profesionalnom smislu mogu stvari izmeriti ali ne da nisu potrebne, već su suvišne jer svako je artist za sebe, bukvalno. Uvek je bitniji ceo paket, i nekoliko stvari odjednom a ne samo jedan deo poput izvođenja/pevanja. To samo za sebe, ako nema emociju, dobru pesmu pre svega, formu, a samo top tehniku i vratolomije – nema mnogo smisla; i to je tako od kad postoji industrija zabave. Ljudi drugačije gledaju na stvari i to je ok jer ne znaju kako ova industrija funkcioniše, i razlikuje njihov doživljaj i ukus od toga šta i kako jeste. A na kraju dana svede se sve na publiku i šta ljudi traže ili diktira industrija. Mada od vas polazi suština, i ako nije iskreno, kako kažu, iz jezgra, onda neće daleko dopreti. A opet, ako je spakovano kao sjajan paketić uz vrhunski marketing, proći će i nešto šta je “slabijeg kvaliteta” jer je sjajno plasirano. Šoubiz… Kao i svaki biznis, ima svoj biznis deo. A da li ima i umetnosti, ima. Ali to je sada duga i druga priča; odnosno sve ovo je više za podkast, pa ako ga Velvet bude imao – onda tako. Haha…

5. Retko kad “iskočiš” iz žanra, ali reci nam nešto više o duetu sa MC Yankom i pesmom “Baby tranquilo”?

Čini mi se, sada, da sam dosta iskakala iz žanra igrajući između industrije u ovoj zemlji i sebe, haha… Ali uskakanje u žanr u kom je moj muzički brat MC Yankoo mi jeste bilo drugačije, sjajno i neobično. Nema šta da dodam sem da je već (neverica kako leti vreme) 5 godina od dueta i da mi je to iskustvo i dalje sjajno po svim parametrima. Yankoo zna šta radi, a sve šta radi je vrhunski, veoma je posvećen. Volela bih da snimimo još nešto, sa njim – uvek. Postoji jedna pesma koju je radio naš zajednički prijatelj i kolega Voicelove i stvar se svidela oboma, pa se nadam da ćemo je zapakovati, možda i sa Voicelove-om kao feature, ko zna.

6. Osvrnuo bih se i na tri pesme koje su veoma kvalitetne “Ali, ali”, “Ti si moj” i “Sori not sori”. To NISU pesme koje su prijavljivane za Beoviziju (praštaj, ali hejteri govore da se isključivo pojavljuješ na tom takmičenju), pa hajde zajedno da im uputimo poruku ljubavi i preporuku za ove, ali i mnoge druge maestralne radove (između ostalog i  pesmu “Dalje moraš sam) u kojima mogu da uživaju i šire tvoje tri omiljene boje: roze, plavu i zelenu, odnosno: ljubav, veru i nadu.

Hahah… Hvala! Te pesme sada neki otkrivaju i veoma slušaju, šta mi je drago posebno za “Dalje moraš sam” i “Ti si moj” koje su se provukle ‘ispod radara’. Hejtera će uvek biti, i sama se šalim na svoj račun, samo treba hejterima poručiti da se edukuju i da se na svim nacionalnim takmičenjima za Evroviziju (poput našeg PZE) ljudi godinama prijavljuju i pojavljuju i to se štaviše od njih i očekuje. Samo se kod nas svi bune – zašto neko opet, zašto ne opet, zašto ovako, zašto onako i tako dalje. A zapravo je jednostavno – napravite pesmu, pošaljete na konkurs, ako prođe – tu ste. I to je to. Nije lako popeti se na te bine niti bilo šta vezano za to, a najlakše je komentarisati kako vam dune. Svakako, roze, plavu i zelenu (pink blue green) ionako sve više viđaju svuda, i neka ih podseća na “Only love is the real revolution” poruku, jer tako i jeste – ljubavlju, i samo s ljubavlju, uviđavno, solidarno, radom na sebi i bude bolje.

SAJSI MC: Uspeh dođe, prođe, ali bitno je da se na tom putu malo zabavimo!

7. Neću ti postavljati teška pitanja, ali reci nam, s obzirom da se tvoja priča zna, kad si usamljena, ko ti je najveća podrška?

Sticajem okolnosti se zna (mada ko je ukačio i ko me prati) posle jednog intervjua i nastupa, i to je van kontrole nažalost nastavilo da se ponavlja, kopira i množi a nisam neko ko je ikada mnogo pričao privatne stvari sem kreative, muzike i scene, tek ponekad. Međutim, takva je industrija a i ljudi koji i dalje iz nekog razloga pohrle za privatnim umesto za onim šta ste napravili njima na slušanje. A odgovor na pitanje nije jednostavan, samo ću reći da se i u kući punoj ljudi čovek može osećati usamljeno, kao i da je neko sam u prirodi i osećati sjajno i smireno. Ide iznutra. A dalji ili precizniji odgovor na pitanje je intiman te bih ga preskočila. Mogu samo da dodam da imam dva divna psa i da je stariji evo 15 godina sa mnom, svuda i uvek, i da ko nije osetio tu ljubav – ne može mu se ni opisati. Imam taj blagoslov da su ušetali, ili su mi poslati, kako god ko može da gleda na stvari. A na kraju dana svi treba sami sebi na nađemo tačku najveće podrške ma ko bio pored ko nas smiruje i pored koga se osećamo bezbedno. Na tome se radi, uči i masteruje.

8. Kako izgleda dan Sashke Yanx? Jesi li devojka iz kraja ili nedodirljiva diva?

Kako kažu prijatelji ili i oni koji me upoznaju “i previše prizemljena, mora to malo bar diva style” ali ja bih citirala prijatelja Džonija jer se znamo od detinjstva, a on kaže “ona vam je skroz ista k’o kad je bila mala” iliti zrelosti iskustvo jesu tu, ali sam valjda, kako opet kažu “taj isti zvrk”. I to je to, haha… Svakako obožavam ljudskost i prirodnost kod ljudi, to cenim, negujem, prvo i pre svega prepoznajem. A za dane.. Kako kad i kako koji; vidim da ste, iako tek startovali, već zreli za podkast!

9. Jesmo nov magazin, ali uputi našim čitaocima poruku za kraj 😀

Prvo poruka vama – jedna od mojih prvih autorskih pesama zove se “Velvet sky” napisana za moj tadašnji tinejdž bend, pa mi je reč velvet posebno draga od početaka, te vama želim da iz ove bebeće pozicije prerastete u todlera, a onda u tinejdžera koji će biti kao pravi “teenage star”, naravno uz slobodu (i uviđavnost) govora, i da ste traženi kao tinejdž zvezde svuda po svetu od kad postoji industrija zabave. Ali da imate vrlo zreo jezik i pristup.

A čitaocima da ponovimo – Only love is the real revolution, resolution, solution, evolution! Grlite se, ljubite, komunicirajte, to su besplatni punjači baterija.

Razgovor vodio: Uroš Timić

Foto: Pekisha