Filari: Najvažnije je da ne izgubiš sebe dok postaješ neko drugi!
Filari je ime koje poslednjih godina sve češće odjekuje društvenim mrežama, muzičkom scenom i među publikom koja ne pristaje na klišee. Kao influenser i pevač, uspeo je da izgradi prepoznatljiv identitet u kojem se susreću muzika, autentičnost, provokacija i otvoren razgovor o svemu onome o čemu se često ćuti. Njegov put nije bio klasičan, niti je njegova pojava ostala neprimećena upravo suprotno.
Kada bi tvoj život bio pesma koja još nije napisana, kako bi se zvala i o čemu bi govorila?
Zvala bi se verovatno „Ima nešto još”. Mislim da je to dosta dobar opis mog života do sada. Govorila bi o odrastanju, promenama, svim verzijama mene koje su se smenjivale i o tome koliko sam puta morao da krenem ispočetka da bih došao do sebe i koliko jos toga imam da predstavim i dam publici.
Koji deo sebe najčešće sakriješ kada izađeš na binu, a koji tada postane glasniji nego ikad?
Mislim da na bini sakrijem onu najosetljiviju verziju sebe. Sve ono što možda ne bih umeo da kažem nekome direktno, mnogo lakše kažem kroz pesmu. Na bini sam mnogo hrabriji nego privatno i tada ta neka moja unutrašnja strana postane najglasnija.
Da možeš da ostaviš jednu glasovnu poruku sebi iz budućnosti, šta misliš da bi u njoj čuo?
Verovatno bih čuo: „Smiri se, sve će doći na svoje mesto.” Mislim da često imam osećaj da nešto mora da se desi odmah, a onda se ispostavi da je trebalo da prođe još malo vremena. Voleo bih da mi budući ja kaže da sam bio u pravu što sam verovao sebi, čak i onda kada nisam imao nikakav dokaz da će se sve isplatiti.
Postoji li pesma koju nikada nećeš objaviti, iako ti možda znači više od svih hitova? Zašto?
Postoje pesme koje sam napisao i koje su mi jako lične. Neke stvari jednostavno ne moraju da budu objavljene da bi imale vrednost. Mislim da postoji nešto lepo u tome da neke pesme ostanu samo tvoje, jer onda ne moraš da ih objašnjavaš nikome i ne postaju deo tuđeg mišljenja.
Kada bi morao da opišeš svoju muziku kroz jedan miris, jednu boju i jedno godišnje doba, šta bi izabrao?
Miris bi bio nešto između parfema i dima, boja definitivno crna, a godišnje doba jesen. Moja muzika mi je nekako uvek malo mračna, senzualna i dramatična, čak i kada je melodija jako pitka i komercijalna.
Šta je najveća zabluda koju ljudi imaju o Filarriju, a voleo bi da je jednom zauvek razbiješ?
Da je Filarri samo ono što vide na društvenim mrežama. Mislim da ljudi često vide estetiku, nastupe, odeću i ceo taj neki vizuelni svet, a ne vide koliko zapravo razmišljam o muzici i koliko mi je ona važna. I da sam mnogo ozbiljniji nego što možda na prvi pogled delujem.
Da sutra nestanu društvene mreže, kako bi pronašao put do svoje publike?
Verovatno bih svirao uživo koliko god mogu. Mislim da je to zapravo i najiskreniji način da dođeš do ljudi. Ako pesma i izvođač imaju nešto da kažu, publika će pronaći put do njih. Društvene mreže su samo jedan od načina da taj put bude mnogo brži.
Koji trenutak iz detinjstva misliš da je nesvesno odredio umetnika kakav si danas?
Mislim da je to bilo moje rano interesovanje za muziku i činjenica da sam od malena imao potrebu da nešto stvaram. Nisam nikada umeo samo da slušam muziku, a da ne razmišljam kako je napravljena, kako bih je ja otpevao ili šta bih promenio. Mislim da sam još tada počeo da gradim taj odnos prema muzici koji danas imam.
Kada bi mogao da sarađuješ sa bilo kojim izvođačem, živim ili preminulim, ko bi to bio i kakvu biste pesmu napravili?
Prince, Freddie Mercury i Michael Jacson, moji najveci uzori i idoli. Mislim da bi to bila neka potpuno neočekivana, mračna pop pesma koja bi zvučala kao da je došla iz budućnosti uz jako nostalgiju vremena u kojem su onibstvarali. Voleo bih da vidim kako bi neko sa njihovom virtuoznoscu i kreativnošću reagovao na današnju produkciju i estetiku.
Ako za deset godina budeš čitao ovaj intervju, šta bi voleo da možeš da kažeš da si ostvario između ova dva razgovora?
Voleo bih da mogu da kažem da sam napravio muziku po kojoj me ljudi prepoznaju i da sam uspeo da napravim karijeru koja nije bila samo trenutak. Voleo bih da sam obišao svet, napravio velike nastupe, ostavio nešto iza sebe i, najvažnije, da nisam izgubio sebe pokušavajući da postanem neko drugi.
Razgovor vodio: Uroš Timić
Foto: Moshi Creative
