Jedinstveni umetnik koji već godinama briše granice između tradicije i savremenog izraza, Božo Vrećo svojim autentičnim glasom i interpretacijama sevdaha osvojio je publiku širom regiona i Evrope. Njegovi nastupi nisu samo koncerti, već emotivna i intimna umetnička iskustva u kojima se muzika, poezija i sloboda izražavanja spajaju u nezaboravno veče.
Beogradska publika imaće priliku da ga ponovo sluša 28. novembra 2026. godine od 20 časova u mts Dvorani, gde će Vrećo u okviru turneje „Sevdahology“ predstaviti svoje najveće hitove, ali i nova muzička iznenađenja. Očekuje se veče ispunjeno emocijama, vrhunskom muzikom i atmosferom po kojoj su njegovi koncerti prepoznatljivi.
1.
Vaš glas mnogi opisuju kao nešto što se ne sluša samo ušima, već celim bićem. Kako biste Vi opisali ono što se dogodi u trenutku kada stanete pred publiku?
Tišina iz koje izranja glas koji je i molitva i šapat i krik i pojanje.Ono transcendentno i mistično, ono sakralno i polifono.Nadnaravno i posve ljudsko, po čemu se prepoznajemo i vidimo odraz jedni u drugima.Zrcalo nasih dusa.
2.
Sevdah je opstao vekovima upravo zato što nosi univerzalne emocije. Šta mislite da današnjem čoveku najviše nedostaje, a što se krije u tim starim pesmama?
Melanholija i čežnja, patos čovjeka koji voli, boluje i tuži za ljubavlju. Sevdah je i osama,ogoljena usamljenost i požrtvovanje.Čovjeku uvijek nedostaje Istina i Ljubav koja bi ga preobrazila i upotpunila, živimo život beživotnosti i bezosjećajnosti, ta otupljenost čula čini da postajemo besomučno hladni nedodirivi i sa kamenim bedemima oko srca.Sevdah to može rastopiti, rasčiniti i porušiti, sve što nije davanje prerasta u bol koja se nekad ispjeva a nekad samo postane jecaj i žal. Kao biser koji stvaramo od suza.
3.
Vaša autentičnost inspirisala je mnoge ljude da prihvate sebe. Da li je danas teže biti svoj nego što je bilo kada ste Vi započinjali svoj umetnički put?
Danas je teže jer preživite sve torture društva, sva podmetanja i spletke, sve mržnje i kategorizacije, fanatizme, nacionalizme, homofobizme… Svaki novi korak je izazov i nova pobjeda, vas samih sa sobom jer život koji živimo nije nadmetanje sa drugima, i to je krucijalno pitanje koje konstantno sebi postavljate ~koliko još jaki možete biti i isto toliko inovativni u sferi umjetnosti i stvaranja.
Na vama je da ili potonete u živi pjesak ili da levitirate iznad svega onoga što je pravilo. Ne slijedim pravila, slijedim srce.
4.
Često govorite da umetnost leči. Da li postoji pesma koju i danas pevate sa istim uzbuđenjem kao prvi put?
Oh da, puno njih, I mojih koje sam zapisao i tudjih, i sevdalinki i jazz varijacija, i puno soula, bluesa, klasike i opere je u mom “emotivnom jukeboxu”. Od recimo The man I love Gershwina, preko Lucevan de stelle Puccinija, pa sve do “Niz polje idu babo sejmeni” i moje Elme. Kakav spoj zar ne?!
Ona je i otrov i lijek zapravo. Od sevdaha mozete i ozivjeti iznova ali i umrijeti, a ono sto je intriga samog čina jeste da je slatka to smrt u sevdahu a najbolnije ponovno rodjenje kroz sevdah, jer onda tek predstoji borba, i za jedno i za drugo skinuli ste plašteve i štitove i postali ogoljeni pred ovim i onim svijetom.
To je duša koja poje novi život.
5.
Da možete da razgovarate sa mlađim Božom, šta biste mu rekli u jednom jedinom razgovoru?
Da je hrabriji nego sto sam mislio da ce ikad biti, da je mudriji nego sto sam to i slutio da ce ikad biti i da je Ljubav sve sto jeste za koju nisam mogao niti zamisliti da moze postojati.Triptih istrajnosti duha bez kompromisa i podilaženja ikome i ičemu. Ostao je svoj. I dalje Božin i vječno samo Božiji.
6.
Kroz Vašu muziku često se provlače ljubav, bol i čežnja. Verujete li da najveća umetnost nastaje iz patnje ili iz mira?
Iz najdublje boli, iz najtamnije gotovo svirepe tuge i najtiše samoće. Najveća umjetnost ne radja se iz sreće i radosti, za umjetnost treba umrijeti iznova i iznova.
Ona je ta koja metamorfizira čovjeka u nutrini onog što on zapravo jeste, kao superbiće, hiperzenzitivan i pola čovjek- pola univerzum.
7.
Publika Vas doživljava kao umetnika koji ruši stereotipe bez potrebe da ih glasno napada. Koliko je tišina ponekad snažnija od svake rasprave?
Tišina je smiraj kome se teži ma čime da se bavite i ako to uspijete dosegnuti, spašeni ste pošasti bilo kakve slave.
Ono što stvarate je bitno, ono vas karakteriše. Iz tišine stvarate zvuk koji je čista harmonizacija kakofonije svijeta oko vas, ta distorzična sfera vatrenih jezika, izazova, nadjačavanja i nadmetanja nije vaš posao, vaše je da se tišinom oduprete i nadglasate sav taj nemir. Mir koji nadjača nemir je sveMIR u vama. To je početak i kraj svega.
8.
Postoji li trenutak na sceni koji nikada nećete zaboraviti i koji Vas je zauvek promenio?
Jako puno njih i i dalje se takvi trenuci radjaju, teško me iznenaditi al ipak su uspjevali oni kojima je to bilo jos vaznije nego i meni samom, dalje neki neobicni spontani trenuci gdje se zaljubite u nekog u publici, platonski, cisto i ta ljubav vam pogledom i osmjehom bude uzvracena jer je to trenutak u kome vi disete iskon ljubavi zajedno, i to je i nadmoćno i čarobno.
9.
Kada biste mogli da ostavite svetu samo jednu svoju pesmu i jednu životnu poruku, koje bi to bile?
Volite prastajte i cinite dobro; Samo zbog toga zivite ovaj kratki i prolazni zivot.
A pjesma, mozda ona koju jos nisam niti zapisao, ili ona koju jesam al ce je neko posle 100 godina ozivjeti na drugaciji nacin i napraviti remek djelo jer to za mog zivota nije bila, ili neka pohabana u kutu biljeznica koja je sluzila kao podmetac za neki stari otoman ili stol.Ko to zna?! Mozda ce neko nekad otvoriti te stranice i pronaci u njima blago ili ce potpaliti vatru u peći , sto god da bude sretno mu i ovako i onako. Sjetim se Kafke i Metamorfoze, sve je u Bozijim rukama, nemojmo mi brinuti o tome. To nije moja misija, moja je samo da na svaki moguc nacin zgazim ego i sve materijalno sto diktira ustrojstvo oko mene.
Moj Bog je moj gospodar i samo sluzim Njemu, ne novcu, ne slavi i ne egu.
10.
Na čemu trenutno radite i šta publika može da očekuje od Vas u periodu koji dolazi?
Na pisanju poezije i proze za serafime i heruvime i ponekog smrtnika koji je na dobrom putu da to postane.
