Denis Jovanović: Ostvario sam i više nego što sam sanjao

U svetu mode postoje lica koja prate trendove i ona koja ih stvaraju. Denis Jovanović pripada ovoj drugoj grupi. Od dečaka iz Srbije koji je sanjao velike snove do jednog od naših najuspešnijih internacionalnih modela, njegova karijera ispisana je kampanjama za prestižne modne kuće, editorijalima u vodećim svetskim magazinima i revijama koje definišu savremenu modu. Sarađivao je sa imenima poput Dolce & Gabbana, Roberta Cavallija i Police, dok ga je profesionalni put odveo u modne prestonice poput Milana, gde danas uspešno gradi međunarodnu karijeru.

1. Od dečaka iz malog mesta do modela koji je radio sa najvećim svetskim modnim kućama – kada danas pogledaš unazad, koji trenutak smatraš pravim početkom svoje karijere, a nije bio revija niti kampanja?

Moj početak, još pre same karijere, bio je kada sam počeo da postavljam fotografije na Facebook. Upravo zahvaljujući tome su me ljudi prvi put primetili. Ubrzo se pojavilo i jedno takmičenje na istoj mreži, gde je nagrada za najbolju fotografiju bilo profesionalno fotografisanje. Pobedio sam i dobio to snimanje. Sećam se da sam se na tom prvom fotografisanju ponašao potpuno profesionalno, kao da mi nije prvi put pred kamerom. Tada sam prvi put pomislio: “Ovo će zapravo biti moja profesija.”

2. Godinama si radio u Milanu, Parizu i drugim modnim centrima. Koja zemlja ili grad te je najviše promenio kao čoveka, a ne samo kao model?

Vratiću se na sam početak. Sa 16–17 godina dobio sam prvi ugovor i otišao na tromesečno test putovanje u Kinu. Moj tadašnji agent mi je rekao da neću izdržati ni nedelju dana, a kamoli tri meseca. Iako mi se u početku ništa nije dopalo, ostao sam do kraja, jer sam želeo da dokažem sebi i drugima da mogu.

Bio sam potpuno prepušten sebi na drugom kontinentu, prvi put daleko od kuće, porodice i svega poznatog. Za ta tri meseca sam odrastao više nego za nekoliko godina. Posle tog iskustva više mi ništa u modelingu nije delovalo teško. To je bio jedan potpuno drugačiji svet i iskustvo koje mi se nikada više nije ponovilo.

3. Ljudi vide glamur, naslovnice i luksuz. Šta je ona manje lepa strana modelinga o kojoj se gotovo nikada ne govori?

Beskrajna odbijanja i stalno dokazivanje. Ljudi vide glamur, ali retko vide koliko je model često sam, daleko od porodice i pravih prijatelja. Konstantno se suočavaš sa sobom, sa neizvesnošću i pritiskom da uvek budeš dovoljno dobar. A tu su i isplate koje se često čekaju mesecima.

4. Sarađivao si sa brendovima poput Dolce & Gabbana, Stone Island, Cavalli, Valentino i Armani. Postoji li snimanje ili revija koju pamtiš više po atmosferi iza kulisa nego po samoj kampanji?

Ja sam, izgleda, magnet za neobične situacije, pa mi je mnogo snimanja ostalo u posebnom sećanju. Ipak, jedna revija Dolce & Gabbana bila je potpuno jedinstvena. Tokom revije iznenada je počela jaka ledena oluja. Dok smo hodali pistom, ogromne ledene kugle padale su nam po glavi, a pista je već bila pod vodom. Nisam mogao da verujem da će se baš u trenutku koji sam toliko dugo čekao desiti tako nešto. Bilo je potpuno nestvarno – i danas mi je to jedno od najupečatljivijih iskustava.

5. Posle toliko godina u industriji, možeš li već posle nekoliko minuta da proceniš da li će neko uspeti u modelingu ili je uspeh ipak nemoguće predvideti?

Mislim da mogu. To znaju i moje agencije, pa me često pitaju za mišljenje.

Za uspeh je, naravno, važan izgled, ali ono što gradi dugoročnu karijeru jesu karakter, stav i harizma. To se vrlo brzo prepozna. U modelingu nije toliko teško dobiti svoj trenutak ili veliki posao. Ono što je zaista teško jeste opstati godinama. Industrija stalno traži nova lica i promene. Ako osim fizičkog izgleda nemaš šta da ponudiš, karijera će trajati veoma kratko. Zvuči kao kliše, ali biti svoj je i dalje ono što se najviše ceni.

6. Da danas ponovo imaš 14 godina i dobiješ isti poziv za prvi kasting, da li bi doneo istu odluku ili bi nešto uradio drugačije?

Apsolutno bih doneo istu odluku. Jedino mislim da sam u modeling ušao prerano. Većina počinje sa dvadesetak godina, a ja sam počeo mnogo ranije i zbog toga sam žrtvovao dosta stvari koje moji vršnjaci nisu. Ipak, to je bilo ono što sam najviše želeo i verujem da je upravo taj put bio ispravan.

7. Modna industrija se poslednjih godina mnogo promenila – društvene mreže, influenseri i AI menjaju pravila igre. Da li je danas lakše postati poznat model ili je konkurencija zapravo veća nego ikada?

Konkurencija je veća nego ikada, a poslova je sve manje upravo zbog tih promena. Ali važno je napraviti razliku između influensera i modela. Biti popularan na društvenim mrežama nije isto što i biti dobar model. Model može da nema Instagram i da napravi vrhunsku karijeru, dok influenser bez publike ne postoji.

Po mom mišljenju, modeling je umetnost, a influensing je marketing. U modelingu biraju tebe, dok u influensingu biraju tvoju publiku.

Dobri modeli će uvek raditi. Što se tiče veštačke inteligencije, o njoj imam podeljeno mišljenje. Toliko dugo smo se borili da ljudi budu prihvaćeni bez fotošopa i nerealnih standarda, a kada smo to konačno počeli da postižemo, vratili smo se na to da nam standarde lepote diktira neko ko zapravo ne postoji. Nadam se da je to samo prolazan trend.

8. Toliko si puta predstavljao Srbiju u svetu. Da li osećaš odgovornost kada znaš da si mnogima prvi kontakt sa našom zemljom?

Uvek sam se trudio da sebe predstavim na najbolji mogući način upravo zbog zemlje iz koje dolazim. Imam utisak da smo često potcenjeni, iako imamo mnogo toga da ponudimo.

Nažalost, u modelingu će nekada prednost dobiti neko samo zato što dolazi iz zemlje sa “jačim” pasošem. Zato često kažem da se uspeh balkanskih modela računa tri puta više.

9. Kada jednog dana završiš profesionalnu karijeru modela, po čemu bi voleo da te ljudi pamte – po fotografijama koje si napravio ili po čoveku kakav si bio iza kamere?

Po oba. I po svom radu i po karakteru.

Karijeru sam gradio pažljivo, ali isto tako i svoju ličnost. Trudio sam se da uvek ostanem svoj. Zapravo, kada razmislim, voleo bih da jednog dana čujem kako me drugi vide i po čemu me pamte.

10. Kada bi mogao da pošalješ jednu poruku četrnaestogodišnjem Denisu koji prvi put staje pred objektiv ili na modnu pistu, šta bi mu rekao?

Zanimljivo je da mislim kako je mali Denis bio sigurniji i odlučniji nego ovaj danas. Možda bi, zapravo, meni danas više značio savet od njega nego njemu od mene.

Ali ipak bih mu rekao da nastavi da veruje sebi. Da vredi. I da će ostvariti sve ono o čemu tada sanja – pa čak i mnogo više od toga

Razgovor vodio: Uroš Timić

Foto: Marko Suvic x Fucking young, Marina Vasilevskaia, Marko Suvic x TMS Brazil, Dan Gocan x FY, DG, Stone Island, Roberto Cavalli