Iva Lorens: Ne brišemo prošlost, život ide dalje i rastemo!
Autentična, svoja i bez potrebe da se uklopi u tuđa očekivanja Iva Lorens za kratko vreme postala je jedno od najzanimljivijih imena nove domaće muzičke scene. U razgovoru za Velvet govori o muzici, pritisku javnosti, inspiraciji i svemu što se krije iza pesama koje publika sve više prepoznaje kao deo sopstvenih priča.
„Vreme troši mi“ je prvi singl sa predstojećeg drugog studijskog albuma Ive Lorens i predstavlja uvod u njenu novu muzičku eru. Pesma spaja savremeni pop sa afro-pop ritmovima, toplim elektronskim teksturama i intimnim kantautorskim izrazom po kojem je Iva prepoznatljiva, istražujući neizvesnost, privlačnost i emotivne igre modernih odnosa. Razgovarali smo s njom o ovoj pesmi, dosadašnjem radu, ali i budućim projektima:
- Iako si veoma mlada, uspela si da izgradiš prepoznatljiv muzički identitet. Koliko je danas teško izboriti se za svoje mesto na domaćoj sceni, posebno kada tek počinješ?
Mislim da se sve obrnulo u poslednjih par godina nakon Covida, TikToka i manjak slobodnih medija kod nas. Koliko god bilo lepo što danas umetnik može biti samostalan i u kontroli svog stvaralaštva, toliko mu je i zahtevnije i teže da se progura do svoje prave publike. Lepo je što se ne očekuje da artist bude savršen ali se očekuje da odmah zna svoj brend. Mislim da je mač sa dve oštrice, stvaraj muziku kakvu želiš ali kači sve na socijalne mreže.
- Saradnja sa Markom Bošnjakom na pesmi „Asfalt” privukla je veliku pažnju. Kako je došlo do te saradnje i kako je izgledao ceo kreativni proces?
Marko i ja se znamo već neko vreme. Ja sam svakako oduvek mislila da je on jedan vokalni dragulj naših prostora. Trebala mu je pesma, brzo. Naravno, poslala sam mu sve što sam imala na lageru što sam pravila tada. Nije hteo “asfalt” bez mene na njoj, što nekako dosta govori o niegovom poštovanju prema drugim umetnicima, tako da sam došla u Zagreb da je završimo zajedno. Mislim da oboje volim tu pesmu, nekako je Dark Horse u moru pop hitova.
- Pesma „Vreme trošiš mi” veoma brzo je pronašla put do publike. Kako je nastala i koja priča stoji iza nje?
Nisan htela da bude neki BAM momenat najjave drugog albuma, htela sam da bude lagano kao leto, samo lagano. Nastala je iz realnog iskustva dejtinga. To je nekako inspiracija za ceo album koji stiže uskoro.
- Da li je „Vreme trošiš mi” ujedno i uvod u nov album? Šta publika može da očekuje od tog izdanja – zvuk koji već poznaje ili neko potpuno novo lice Ive Lorens?
Da, uvod iz stare Ive u novu Ivu ali ne u smislu brišemo prošlost nego jednostavno život ide dalje i rastemo. Mislim da je zvuk drugog albuma zreliji, morala sam malo da živim da bih ga stvorila i to se čuje.
- Da li si zadovoljna načinom na koji je publika do sada prihvatila tvoju muziku? Postoji li neka reakcija ili poruka fanova koja ti je posebno ostala u sećanju?
Poštujem to što sam poštovana kao producent i kantautor. To mi je bilo bitno da se nekako zna, da baš uživan u tome da stvaram. Ja sam uvek rekla iskrenost pobedjuje i mislim da je to ključ svega. Najdraže mi je možda kad vidim različite generacije na koncertu, to me uvek oduševi.
- Tvoja publika iz godine u godinu raste. Da li osećaš veću odgovornost prema ljudima koji prate tvoj rad ili te to dodatno motiviše?
Motiviše me, mislim da sam malo više izašla iz zone komfora na ovom albumu kojo sledi jer sam rekla sebi da manje treba da razmisljam o tome sta nego očekuje a više o tome koliko mi je zabavno da stvaram.
- Bila si deo Pesme za Evroviziju. Kada bi se pojavila prava pesma i pravi trenutak, da li bismo mogli ponovo da te vidimo na toj sceni?
DA, sledeće pitanje.
- Šta ti je učešće na PZE-u donelo – kao izvođaču, ali i kao osobi?
Samo sam potvrdila sebi da volim velike bine i ceo taj kreativni poces haha. I da sve mora 10 puta jače ali da dobra pesma prolazi i da je najbitnija publika, jer ja sam prošla u finale zbog publike što je možda nešto najlepše!
- Kada nastupaš, šta ti više prija: intimna atmosfera klubova, gde si veoma blizu publici, ili velika festivalska bina sa hiljadama ljudi ispred sebe?
Prijaju mi uslovi za nastupanje, kulturan tim ljudi, bezbedan prostor i publika koja je spremna da se zabavi. Koliko je mesto veliko mi zaista nije važno, volim uvek da se spustim dole i približim ili popnem na nešto visoko, ne umem ja da stojim u mestu.
- Koliko ti je važno da sama učestvuješ u pisanju i oblikovanju svojih pesama? Da li ti je bitnije da pesma bude lična ili da pronađe put do što šire publike?
Ovo je trik pitanje, jer sve što je lično može biti i za širu publiku. Ja lično ne volim da izmišljam sebi nepoznato jer iskreno … uvek se čuje. Može pesma da bude lepa koliko hočeš i tehnika pevanja van vremenska ali uvek se čuje ako je samo otpevano. Moj profesor pevanja me je uvek pitao kome pevaš? gde pevaš? šta hoćeš da naglasi u pesmi? Super savet za sve pevače.
- Kada pogledaš narednih nekoliko godina, šta je najveći cilj koji želiš da ostvariš: album, veliku regionalnu turneju, festivalske bine ili možda nešto što publika još uopšte ne očekuje?
Da me ni jedna moja pesma ne smori jer će biti sa mnom do kraja života i da se uspeh dostiže u momentu kada nešto napraviš. Ostalo je …kako je kome volja. Drago mi je ako moja muzika može da bude delić nečijeg života, dana pa čak i minuta. Minut za sreću možda meni je dovoljan… eto hint.
Razgovor vodio: Uroš Timić
Foto: Milica Radisavljević
