Pokret body positivity nastao je iz potrebe da se prekine sa godinama nametanja nerealnih standarda lepote. Njegova poruka bila je jednostavna i važna: nijedna osoba ne bi trebalo da bude ponižavana, diskriminisana ili isključena zbog svog tela.

Ali kako je pokret rastao, rasla su i pitanja.

Da li smo od borbe protiv osude stigli do tačke u kojoj se svaki razgovor o zdravlju doživljava kao napad? Gde se završava prihvatanje sebe, a počinje ignorisanje problema koji mogu imati ozbiljne posledice?

Prihvatanje sebe nije isto što i odustajanje od sebe

Postoji velika razlika između rečenica: „Volim sebe takvog kakav jesam“ i „Ne želim da menjam ništa, bez obzira na posledice.“

Prva govori o dostojanstvu. Druga može biti znak da smo pomirili samopouzdanje sa zanemarivanjem sopstvenog zdravlja.

Ljudsko telo nije modni trend. Ono nije ni moralna kategorija. Ali jeste nešto o čemu vredi brinuti: bez obzira na konfekcijski broj.

Kada se svaka kritika proglašava diskriminacijom

Na društvenim mrežama često se stiče utisak da više nije dozvoljeno govoriti o gojaznosti kao zdravstvenom problemu, a da to odmah ne bude protumačeno kao govor mržnje.

Naravno, niko ne zaslužuje uvrede zbog svog izgleda.

Ali isto tako, nije svaka diskusija o zdravlju diskriminacija.

Lekari godinama upozoravaju da gojaznost može povećati rizik od brojnih bolesti. Te činjenice ne nestaju zato što nam se ne dopadaju.

Možemo istovremeno poštovati osobu i razgovarati o zdravstvenim rizicima. Jedno ne isključuje drugo.

Društvene mreže vole krajnosti

Internet retko nagrađuje umerene stavove.

Jedni promovišu nerealno mršava tela kao ideal kojem svi treba da teže. Drugi tvrde da je svaka težina podjednako zdrava i da o tome ne bi trebalo ni razgovarati.

Istina je, kao i obično, mnogo složenija.

Zdravlje ne može da se proceni samo pogledom. Postoje mršavi ljudi sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, kao i osobe sa viškom kilograma koje vode aktivan život. Međutim, to ne znači da telesna težina nikada nema veze sa zdravljem. Nauka pokazuje da u mnogim slučajevima ima.

Telo nije trend

Najveći problem nastaje kada telo postane ideologija.

Nekada je ideal bila ekstremna mršavost. Danas se ponekad stiče utisak da se svaka želja za mršavljenjem automatski proglašava nedostatkom samopouzdanja ili popuštanjem pod pritiskom društva.

Ali šta ako neko želi da smrša zato što ga bole zglobovi? Zato što želi više energije? Zato što želi da smanji rizik od bolesti?

To nije izdaja pokreta prihvatanja sebe.

To je briga o sebi.

Pravo pitanje nije kako izgledamo

Možda je cela rasprava otišla u pogrešnom smeru.

Umesto pitanja da li je neko debeo ili mršav, možda bi trebalo da pitamo: Da li se hrani raznovrsno? Da li se kreće? Da li spava dovoljno? Da li redovno ide na preventivne preglede? Kako se oseća fizički i mentalno?

Zdravlje je mnogo više od broja na vagi.

Velvet stav

Body positivity je promenio način na koji govorimo o telu i mnogim ljudima pomogao da prestanu da se stide svog izgleda. To je nesumnjivo njegova najveća vrednost.

Ali prihvatanje sebe ne bi trebalo da znači odustajanje od razgovora o zdravlju. Moguće je voleti svoje telo i istovremeno želeti da ono bude snažnije, pokretljivije i zdravije.

Možda pravi cilj nikada nije bio da volimo svako ogledalo. Možda je cilj bio da naučimo da prema svom telu budemo odgovorni, a ne okrutni.

Jer između sramote i samozavaravanja postoji prostor u kojem se nalaze i samopoštovanje i zdrav razum.

Foto: pexels.com

Tekst: Uroš Timić