Coffee rave: novi lifestyle fenomen kojispaja dnevni izlazak, muziku i kafu
Subota ujutru, negde oko devet sati, u jednom kreativnom prostoru u San Hozeu sunčeva svetlost
pada kroz velike prozore na drugom spratu, dok bas linija dopire iz zvučnika kojima upravljaju dva
di-džeja. Ljudi plešu, ćaskaju, čekaju red za espreso – prizor koji bi u svakom drugom pogledu
ličio na noćni klub, sem što je napolju dan, sem što niko u ruci ne drži čašu alkohola nego šoljicu
ili plastičnu čašu kafe, i sem što će do podneva sve biti gotovo, a učesnici će otići kućama sveži,
sa čitavim danom još uvek pred sobom. Ovo je “coffee rave” – relativno novi fenomen koji je za
samo godinu-dve prešao put od lokalnog eksperimenta u par gradova do prepoznatljivog žanra
izlaska, sa sopstvenim brendovima, sopstvenom publikom i sopstvenim pravilima igre.
Kada se pult za espreso pretvori u DJ pult
U praksi, koncept je jednostavniji nego što mislite, i nekako je ta jednostavnost njegova snaga.
Didžej postavi opremu odmah pored šanka za kafu, ili čak iza njega, a gosti se kreću između igranja
i naručivanja pića bez ikakve jasne granice između to dvoje. U Vašingtonu, kafe “Santo” ugostio je
ovakve zabave uz kreativnu direktorku koja opisuje atmosferu kao mešavinu energije igraonice i
topline prosečnog kafića – neko pleše, neko odmah pored njega naručuje kapućino. U Čikagu,
kolektiv po imenu “Drip” organizuje slična dešavanja, gde jedni ostaju da rade na laptopu dok se
drugi provlače između stolova plešući. U San Francisku i okolini, žurke spajaju kafu i, odnedavno,
matchu (Zelena šolja prestiža: kako je matcha postala statusni simbol! ) sa setovima elektronske
muzike. Distinktivan brend “Daybreaker”, jedan od pionira ove zanimljive ideje, postoji već više od
deceniju, a njegova mlađa londonska varijanta, koju vode dva di-džeja navikla da sviraju noćne
klubove, otvoreno priznaju da ih je na ovaj format odvela sopstvena promena životnog ritma – više
nemaju volju da budu budni do zore.
Možda najslikovitiji primer dolazi iz Seula, gde je jutarnji kafe klub pokrenuo žurku koja okuplja
stotine ljudi da napuste tople krevete i, već u sedam ujutru, stanu u red za ledeni amerikano ili
matchu, pre nego što se di-džej u osam sati konačno uključi i podigne prostoriju punu sanjivih
ljudi na noge.
Matematika koja Gen Z generaciji čini ovaj izbor lakim
Deo objašnjenja zašto se ovaj format širi baš sada leži u prostoj računici vremena. Noć u klubu
koja počinje u jedanaest uveče i završava se u pet ujutru redovno uništi ceo naredni dan – nedelja
provedena u mamurluku, izgubljena produktivnost, otkazani planovi. Zabava koja počinje u devet
ujutru i završava se pre podneva ostavlja čitavo popodne i veče slobodnim za sve ostalo. Za
generaciju koja je već navikla da preispituje svaku odluku kroz prizmu onoga što ta odluka
oduzima od ostatka nedelje, ovo nije nikakvo žrtvovanje zabave – to je jednostavno bolja verzija
istog vikenda.
Tu logiku dodatno pojačava i sve otvorenije preispitivanje alkohola kao podrazumevanog sastojka
svakog izlaska. Sve veći broj mladih ljudi bira da pije umereno ili uopšte ne pije, ne zato što su oni
drugačiji, nego iz čisto praktičnih razloga – trošak, osećaj sutradan, želja da izlazak ne bude
praćen automatskim gubitkom kontrole. “Coffee rave” ne zahteva apstinenciju kao pravilo, ali čini
je podrazumevanom, jednostavno tako što stavlja kofein, a ne alkohol, u centar dešavanja.
Zašto baš kofein, a ne samo odsustvo alkohola
Ono što ovaj fenomen čini pametnijim od proste zabrane pića jeste izbor supstance koja ga
zamenjuje. Alkohol opušta i usporava, stvara osećaj topline kroz privremeno gašenje kočnica.
Kofein radi sve suprotno – budi, oštri fokus, ubrzava. Zamena jedne supstance drugom nije, dakle,
samo uklanjanje nečega štetnog, nego svesna zamena jedne vrste energije drugom – umesto
zamagljene euforije koja olakšava društveni kontakt kroz blag gubitak svesti, dobija se budna,
gotovo koncentrisana euforija, u kojoj su ljudi prisutni i svesni sebe, a ne izmešteni iz sebe.
Nekoliko posetilaca ovakvih žurki, upitanih zašto im prija baš ovaj format, opisuje osećaj da mogu
da slušaju muziku “sa namerom”, fokusirano, umesto sa rasejanom pažnjom koja često prati
noćni izlazak.
Žurka na kojoj niko ne vadi telefon
Jedan od najčešće pominjanih detalja u opisima ovih žurki jeste odsustvo telefona podignutih
uvis. Za razliku od većine savremenih društvenih dešavanja, gde je dokumentovanje trenutka
postalo skoro pa obavezan deo samog trenutka, učesnici coffee rave zabava, prema
svedočenjima organizatora, retko posežu za telefonom da bi snimili sebe u prostoru. Direktorka
marketinga jednog hotela u Majamiju koji je ugostio ovakvu žurku primetila je da atmosfera uopšte
ne liči na “influenser” događaj u kome ljudi jure da fotografišu i podele trenutak – ljudi su, po
njenim rečima, jednostavno bili prisutni, povezani sa muzikom i jedni sa drugima.
Ova crta razlikuje coffee rave od mnogih drugih trendova ovog doba, uključujući i one o kojima je
ranije bilo reči – ovde se, čini se, ne pleše da bi neko video da se plesalo, nego jednostavno zato
što je muzika dobra i jer je jutro, iz nekog razloga, savršeno vreme da se pleše.
Šta se, u suštini, ponovo izmišlja
Kada se skinu svi noviji detalji – kofein umesto alkohola, jutro umesto noći, kafić umesto kluba –
ono što coffee rave zapravo radi jeste ponovno građenje jedne vrlo stare, gotovo zaboravljene
funkcije izlaska, lepo zajedničko iskustvo deljeno sa strancima koji, na jedno prepodne, prestanu
da budu stranci. Ta funkcija nikada nije zahtevala alkohol – alkohol je samo, tokom decenija,
postao njen podrazumevani i obavezni pratilac. Coffee rave ne izmišlja ništa novo u samoj srži
ideje zajedničkog partijanja. Samo je, hrabro i pomalo neočekivano, kafom zamenio alkohol sa
stola, pomerio sat unazad za čitavu noć, i otkrio da sve ono što je izlazak oduvek obećavao –
energiju, pripadanje, osećaj da je večeras nešto posebno – savršeno dobro opstaje i uz jutarnje
sunce i šoljicu espresa u ruci.
Tekst: Milan Lečić
Foto: unsplash.com
