GRUPA LAVINA: Dočekani smo širom raširenih ruku, uz mnogo aplauza i vrištanja. A mi smo uzvratili screamom i vatrom.

Grupa Lavina poslednjih meseci ne prestaje da pomera granice domaće rok i metal scene. Nakon što su pesmom „Kraj mene“ zapalili binu na Pesmi za Evroviziju, a potom ostavili snažan utisak i na Evroviziji, postalo je jasno da je pred ovim bendom velika budućnost. Propraćena screamom i vatrom! Sada, dok privode kraju rad na svom drugom studijskom albumu, mnogi veruju da će njime zapaliti ne samo domaću scenu, već i čitav Balkan.

Da njihova energija nije rezervisana samo za televizijske kamere, pokazali su i na ovogodišnjem Arsenal Festu, gde su održali jedan od zapaženijih nastupa i još jednom dokazali zašto publika sve glasnije govori o ovom metal sastavu. Njihov autentičan zvuk, beskompromisna energija i iskren odnos prema publici izdvojili su ih kao jedno od najzanimljivijih imena nove generacije.

Za Velvet je govorio frontmen benda, Luka Aranđelović, koji nam je otkrio kako danas gleda na uspeh koji su ostvarili, šta publika može da očekuje od novog albuma, koliko im znače nastupi uživo i kakvi su planovi za period koji dolazi.

Na kraju intervjua čeka vas i kompletna lista predstojećih nastupa grupe Lavina, kako biste na vreme mogli da isplanirate gde ćete ih sledeći put slušati uživo.

Lavina je bend koji gradi prepoznatljiv identitet. Šta je ono što želite da publika oseti posle prvog slušanja vaše muzike?

Bilo šta. Mi se uvek maksimalno trudimo da u našoj muzici bude neki deo nas, neka emocija. Kako će to uticati na druge ljude je nepredvidivo. Mislimo da je veoma bitno imati stav pri pisanju muzike i težiti tome da se on prezentuje na način koji može izazvati neku reakciju.

Da li si ikada napisao pesmu za koju si pomislio: “Ovo je previše lično da bi izašlo u javnost”?

Uglavnom tako mislim. Ali na kraju smatram da je takvo pisanje najefektnije. Nikoga ne zanimaju proste i površne stvari, niti je meni interesantno da pišem o tome. Mislim da je na neki način i obaveza stvaraoca da zađe duboko u svoju dušu i iz nje izroni nešto što je stvarno samo njegovo. Sve što pišem na neki način je deo mene, bilo to dobro ili loše. Ne smatram sebe savršenim, naprotiv, mislim da imam puno mana koje veoma često slikovito prikazujem u pesmama. Ali, na kraju krajeva, zar nije to ono što nas privlači kod umetnosti? Da vidimo da je možda neko, u istom problemima kao i mi sami.

Frontmen je često lice benda, ali uspeh nikada nije samo njegova zasluga. Kako izgleda balans između vođenja benda i zajedničkog stvaranja?

LAVINA je kolektivni projekat. Svi zajedno radimo na unapređenju i razvoju benda. To se odnosi i na sve kreativne procese. Niko od nas nije „najpametniji“ u bendu i svi se trudimo da doprinesemo u oblastima u kojima smo najjači.

Da li postoji trenutak u karijeri kada si ozbiljno pomislio da odustaneš od muzike?

Kao neko ko se dugo bavi alternativnom muzikom, to je pitanje koje sebi postavljam svakog dana poslednjih deset godina. Svako jutro se budim i prva pomisao mi je: „Šta ako ne uspem?“ Možda deluje mračno, ali u okruženju u kojem živimo, koje ne neguje alternativnu kulturu, to je sasvim realno.

Taj teret nosim sa sobom uvek i nekada ume da bude pretežak. Međutim, nekako se uvek, kada je najteže, u najmračnijim trenucima, desi da dobijem vetar u leđa. Najskoriji primer bili su nastup na PZE-u i pobeda. Rekao bih da mi je pre toga mentalno stanje bilo prilično loše.

Da se razumemo, pred nama je još mnogo rada i tek nas čekaju veliki izazovi.

Kada pogledaš domaću muzičku scenu, šta misliš da joj danas najviše nedostaje?

Metal.

Da možeš da vratiš vreme, postoji li neka odluka u karijeri koju bi danas doneo drugačije?

Ne razmišljam često o tome. Mislim da je to odličan način da sebe bacim u depresiju. Mislim da sam u svakom trenutku uradio sve što sam mogao i iskoristio sve resurse na najbolji mogući način u tom trenutku. Takvim odlukama sam se razvio i došao do ovoga što danas jesam.

Postoji li pesma koju publika doživljava potpuno drugačije od onoga što si ti želeo da kažeš kada si je napisao?

Deluje mi da je to slučaj kod skoro svake pesme, što je veoma interesantno i dodaje dodatne slojeve samoj pesmi. Uvek mi je drago da čujem nečiju interpretaciju, pogotovo ako je skroz drugačija od moje inicijalne ideje.

Od pobede na Pesmi za Evroviziju do plasmana u veliko finale Evrovizije, koliko vam je to iskustvo promenilo karijeru i da li ste tek tada postali svesni koliko muzika može da pređe granice?

Evrovizija nam je stvarno dala odličnu platformu i verovatno jedinu priliku da na ovim prostorima počnemo da gradimo nešto kao izvođači metal muzike. Muzika je jedna od najjačih sila, koja nam je oplemenila i promenila živote. Prosto je neverovatno kada pomislite da neki zvučni talasi mogu toliko da utiču na ljude i da mi, kao muzičari, njima možemo da izazovemo najrazličitiji spektar emocija.

Evrovizija često potpuno promeni život izvođača. Šta je bilo najveće iznenađenje koje vam je donelo učešće na tom takmičenju?

Sve je bilo najveće iznenađenje. Mi smo samo srećni što je muzika u koju smo uložili toliko truda napokon došla do publike. Ljudi kao da zaboravljaju da smo mi pre ovoga bili jedan underground metal bend iz Niša koji se borio za svaku mrvicu pažnje kako bismo plasirali svoju muziku, u okruženju u kojem je gotovo sve što želiš da uradiš nemoguće. Tako da nam je potpuno nestvarno sve ovo što se dogodilo i trudimo se da uživamo u svemu.

Kada danas pogledaš nastup sa Evrovizije, da li postoji nešto što bi uradio drugačije ili smatraš da je upravo takav nastup najbolje predstavljao Lavinu u tom trenutku?

Opet, ne volim previše da razmišljam o tome šta smo mogli i kako smo mogli. Naravno da mislim da smo neke stvari mogli da uradimo drugačije. Ali na kraju, kao i uvek, izvukli smo maksimum koji je u tom trenutku bio moguć i dali sve od sebe da predstavimo bend i zemlju u najboljem svetlu.

Kakvo je vaše iskustvo sa Arsenal Festa? Kako publika sada reaguje kada čuje uvod u pesmu „Kraj mene“?

Bilo je odlično. Mi smo se super proveli, a rekao bih i publika. Ljudi su jedva čekali da čuju „Kraj mene“, koju smo ostavili za kraj. Pesmu su, kao i nas, dočekali širom raširenih ruku, uz mnogo aplauza i vrištanja. A mi smo uzvratili screamom i vatrom. Fascinantno mi je da smo uspeli da napravimo pesmu koja je toliko dotakla ljude i i dalje izaziva takve reakcije.

Najavljen je još jedan album. Da li će biti pesama na srpskom ili isključivo na engleskom jeziku?

Pesme koje se trenutno nalaze na albumu su na engleskom jeziku, jer su nastale mnogo pre našeg pojavljivanja na PZE-u. To, naravno, ne isključuje planove za pisanje novog materijala na srpskom jeziku u budućnosti.

Šta publika može da očekuje od Lavine u nastavku godine i postoji li nešto što će iznenaditi čak i vaše najvernije fanove? Da li se radujete koncertu u septembru i da li će biti još nastupa do tog koncerta?

Publika može da očekuje novi album, spotove i koncerte koje smo već najavili, kao i one koje tek treba da najavimo. Trenutno želimo da stavimo akcenat na sledeće datume:

25.07. Plovdiv – Hills of Rock
16.08. Niš – Nishville
15.09. Temišvar – În Spatele Casei
17.09. Banja Luka – Kastel Fest
18.09. Novi Sad – SKC NS
19.09. Beograd – Luka Beograd
20.09. Zagreb – Tvornica kulture

OVDE NABAVITE, AKO IH JE OSTALO, KARTE ZA KONCERT U BEOGRADU

Posebno nam je važan naš prvi samostalni koncert u Beogradu, 19.09, gde će nam se kao specijalna gošća pridružiti Alexandra Căpitănescu, predstavnica Rumunije na ovogodišnjoj Evroviziji.

Razgovor vodio: Uroš Timić

Foto: Stefan Đaković