Lekar nije samo dijagnoza: Zašto način na koji nam se obraćaju može da izleči ili uplaši
Postoji strah o kojem se retko govori. Nije strah od bolesti, niti od terapije. To je strah koji govori: plaši me lekar.
Za mnoge ljude pregled počinje mnogo pre ulaska u ordinaciju. Počinje nesanicom, pretraživanjem interneta, zamišljanjem najgorih scenarija i pitanjem: “Šta ako mi pronađu nešto ozbiljno?” Kada se na to nadoveže hladna komunikacija, nekoliko rečenica izgovorenih na latinskom ili medicinskim terminima koje prosečan čovek ne razume, strah postaje još veći.
Medicina je nauka. Pacijent nije.
Upravo zato najveća veština dobrog lekara nije samo da postavi tačnu dijagnozu, već da je objasni jezikom koji će pacijent razumeti. Kada lekar kaže: “Imate gastroezofagealni refluks sa ezofagitisom”, mnogi će iz ordinacije izaći ubeđeni da boluju od nečega opasnog. Kada kaže: “Kiselina iz želuca vam se vraća u jednjak i zato imate ove tegobe. Leči se i pratićemo stanje”, isti problem odjednom dobija sasvim drugačiju težinu.
Reči imaju moć. U medicini možda veću nego bilo gde drugde.
Naravno, stručni termini imaju svoje mesto: u medicinskoj dokumentaciji, među kolegama, na kongresima i u naučnim radovima. Ali kada lekar razgovara sa pacijentom, prevod na svakodnevni jezik nije pojednostavljivanje medicine, već pokazatelj profesionalnosti i empatije.
Jednako važan deo pregleda jeste i jasan plan. Pacijent ne bi trebalo da izađe iz ordinacije sa više pitanja nego odgovora. Dobro obavljen pregled podrazumeva da zna šta mu je, zašto se leči, koliko će terapija trajati, na koje simptome treba da obrati pažnju i kada treba da se javi na kontrolu.
Još važnije, trebalo bi da dobije smernice kome dalje da se obrati ukoliko je potrebno. Mnogi ljudi ne znaju razliku između različitih specijalnosti. Kada lekar kaže “javite se hirurgu”, pacijent često ne zna da li je reč o opštem, vaskularnom, kardiovaskularnom, grudnom ili nekom drugom hirurgu. Nekome ko se prvi put suočava sa zdravstvenim problemom, takve informacije nisu podrazumevane. One su dragocene.
Odnos između lekara i pacijenta nije samo pitanje kulture. On je deo procesa lečenja.
Brojna istraživanja pokazuju da dobra komunikacija povećava poverenje, poboljšava pridržavanje terapiji i smanjuje anksioznost. Pacijent koji razume svoju bolest lakše prihvata lečenje, ređe odustaje od terapije i manje je sklon katastrofičnim zaključcima.
Naravno, ni lekarima nije lako. Veliki broj pregleda, administracija, nedostatak vremena i svakodnevni pritisak ostavljaju posledice i na njih. Međutim, upravo zato nekoliko dodatnih minuta posvećenih razgovoru često može imati efekat koji nijedan lek ne može da zameni.
Jer lekar može da izleči telo, ali način na koji razgovara sa pacijentom može da umiri ili da dodatno uznemiri njegov um.
Možda upravo zbog toga medicina nikada nije bila samo nauka. Ona je, pre svega, odnos između dvoje ljudi. A u tom odnosu razumevanje, strpljenje i nekoliko jednostavno izgovorenih reči ponekad predstavljaju prvi korak ka ozdravljenju.
Tekst: Uroš Timić
Foto: pexels.com
