Zašto žene masovno izbegavaju testiranje na HIV?
Kada se pomene HIV, mnogi i dalje pomisle da je to “nečiji tuđi problem”. Još gore, u javnosti je decenijama opstajala zabluda da je HIV bolest koja pogađa isključivo homoseksualne muškarce. Upravo zbog takvog razmišljanja mnogi ljudi veruju da njima testiranje nije potrebno.
A istina je potpuno drugačija.
Virus ne bira seksualnu orijentaciju, pol, godine niti društveni status. HIV se prenosi određenim načinima izlaganja: nezaštićenim seksualnim odnosom, kontaktom sa zaraženom krvlju ili sa majke na dete tokom trudnoće, porođaja ili dojenja ako se ne primeni odgovarajuća terapija. Seksualna orijentacija sama po sebi nije faktor rizika.
Uprkos tome, veliki broj heteroseksualnih muškaraca nikada se nije testirao na HIV, iako su tokom života imali nezaštićene seksualne odnose ili više partnera. Razlog je često jednostavan: smatraju da nisu u riziku. Oslanjaju se na pretpostavku da “izgled zdravlja” ili poverenje u partnera mogu da zamene test. Ne mogu.
S druge strane, žene redovno posećuju ginekologa, vode računa o reproduktivnom zdravlju, rade Papa test, ultrazvuk i druge preventivne preglede. Međutim, HIV test najčešće nije deo rutinske kontrole, pa mnoge žene nikada ne dobiju ni preporuku da se testiraju. Kod mnogih postoji uverenje da su, ukoliko su u dugoj vezi ili braku, automatski zaštićene. Nažalost, to nije uvek slučaj.
Upravo zato stručnjaci godinama naglašavaju da testiranje ne treba da bude rezervisano samo za osobe koje sebe smatraju “rizičnim”. Ono bi trebalo da bude normalan deo brige o sopstvenom zdravlju, jednako kao analiza krvi ili preventivni pregled.
Dodatni problem predstavlja stigma. Dok god HIV povezujemo sa jednom zajednicom, mnogi ljudi neće ni pomisliti da bi trebalo da se testiraju. To stvara lažan osećaj sigurnosti i odlaže dijagnozu kod osoba koje bi od ranog otkrivanja imale najveću korist.
Danas, zahvaljujući savremenoj terapiji, osobe koje žive sa HIV-om mogu da imaju dug, kvalitetan i ispunjen život. Ako se virus otkrije na vreme i lečenje započne rano, moguće je postići da količina virusa u krvi postane nemerljiva, čime se sprečava i njegovo seksualno prenošenje.
Zato pravo pitanje nije: “Ko treba da se testira?” Već: “Zašto testiranje još uvek doživljavamo kao nešto što se tiče nekog drugog?“
HIV nije bolest homoseksualaca. Nije ni bolest heteroseksualaca. To je virus koji može da pogodi svakoga ko je bio izložen riziku.
A prevencija počinje znanjem, odgovornim seksualnim ponašanjem i testiranjem: bez straha, bez predrasuda i bez stigme.
Tekst: Uroš Timić
Foto: pexels.com
